Свети Ђорђе
Свети Ђорђе (Свети Георгије) је био римски војник у гарди цара Диоклецијана, који је мученички пострадао не одричући се вере у Исуса Христа. У уметности се често приказује како на белом коњу с копљем у руци пробада аждају. Легенда каже да је у језеру близу града Лиде, у Палестини живела аждаја која је стварала велике проблеме народу који је живео у оближњем граду. Народ се обрати цару за помоћ, а он не знајући како да реши проблем нареди да сваки дан жртвују неко дете немани. Тако и би. Сваки дан је народ испред језера остављао по једно дете поред језера. На крају дође време и да ћерку, јединицу, тог владара жртвују. Девојку лепо обуку и оставе поред језера. Док је девојка плакала пред њом се указује Свети Ђорђе, на коњу, с копљем у руци. Аждаја изађе по девојку из језера, а Свети Георгије појури ка њој и копље јој забоде у чељусти те је приљуби на земљу. У знак захвалности сав народ тог града прими хришћанство и убрзо сазидаче цркву Пресветој Богородици и Светом Ђорђу. Свети Ђорђе се празнује 6.маја (Ђурђевдан) и по броју свечара представља, после Светог Николе другу славу.