Светлана Петровић

Уметница Светлана Петровић свој таленат посветила је уздизању лепоте,а мотиве проналази са ходочасничким страхопоштовањем. Циклус стваралачког процеса такође одражавају улогу уметника у посредовању између друштва и значења.

Светлана стрпљиво тка површину слике префињеним валерским односима.

Детаљи на њеним сликама који привлаче пажњу су урађени са позлаћеном филигранском жицом. Постојаност камена која га чини тежим за обликовање од осталих сликарских материјала, прави је изазов за сликарку која воли детаље и колористичку истанчаност.

Kамен у рукама Светлане Петровић постаје поинтилистички ситна мрља боје, попут оне која се четкицом преноси са палете на платно.

Вештину приказивања од доминантних мушких структура,до најнежнијих девојачких облика, Светлана је приказала у својој серији слика, инспирисаној народним великанима.

Kолика је одважност потребна да се каменом наслика вео невесте и храброст потребна да се уметник суочи са огромном дисциплином.

У Србији постоји релативно мали број стручњака за технику са песком и свако од њих носи свој лични стилски печат. То вази и када је рец о иконама за цркве.

За израду Икона и слика Светлана користи искључиво природни камен, који претвара у ситну гранулацију. Издалека се не може претпоставити да се ради о камену, већ се чини да је дело насликано четкицом. Kада се посматрач приближи уочава хармоничне токове камена, који се међусобно стапају описујући меке природне облике.

Уметница каменом постиже задивљујућу колористичку разноврсност, тако да ни једна површина није монохрома. Суптилне и нежне хармоније боја уносе обојену светлост у препознатљиву хришћанску иконографију.